'\" t
.\"     Title: script
.\"    Author: [see the "AUTHOR(S)" section]
.\" Generator: Asciidoctor 2.0.23
.\"      Date: 2025-03-29
.\"    Manual: Корисничке наредбе
.\"    Source: util-linux 2.41
.\"  Language: English
.\"
.TH "SCRIPT" "1" "2025-03-29" "util\-linux 2.41" "Корисничке наредбе"
.ie \n(.g .ds Aq \(aq
.el       .ds Aq '
.ss \n[.ss] 0
.nh
.ad l
.de URL
\fI\\$2\fP <\\$1>\\$3
..
.als MTO URL
.if \n[.g] \{\
.  mso www.tmac
.  am URL
.    ad l
.  .
.  am MTO
.    ad l
.  .
.  LINKSTYLE blue R < >
.\}
.SH "НАЗИВ"
script \- прави скрипту врсте сесије терминала
.SH "УВОД"
.sp
\fBscript\fP [опције] [\fIдатотека\fP]
.SH "ОПИС"
.sp
\fBscript\fP прави „typescript“ свега на вашој терминалној сесији. Подаци терминала се чувају у сировом облику у датотеку дневника и информације о временисању до друге (опционалне) структуриране датотеке дневника. Датотека временисања дневника је неопходна да би се сесија поновила касније помоћу \fBscriptreplay\fP(1) и да би се сачувале додатне информације о сесији.
.sp
Од издања 2.35, \fBscript\fP подржава више токова и омогућава бележење улаза и излаза у засебне датотеке или свега у једну датотеку. Ово издање такође подржава нову датотеку времена која бележи додатне информације. Наредба \fBscriptreplay \-\-summary\fP тада пружа све информације.
.sp
Ако је дат аргумент \fIдатотека\fP или опција \fB\-\-log\-out\fP \fIдатотека\fP, \fBscript\fP чува дијалог у овој \fIдатотеци\fP. Ако назив датотеке није дат, дијалог се чува у датотеци \fItypescript\fP.
.sp
Знајте да унос пријављивања користећи \fB\-\-log\-in\fP или \fB\-\-log\-io\fP може прибележити безбедносно осетљиве информације јер датотека дневника садржи сав унос сесије терминала (нпр. лозинке) независно од поставке опције ехоа терминала.
.SH "ОПЦИЈЕ"
.sp
Испод ,за аргументом \fIвеличина\fP могу да следе суфикси множитеља као што су KiB=1024, MiB=1024*1024, и тако редом за GiB, TiB, PiB, EiB, ZiB и YiB („iB“ је опционално, нпр., „K“ има исто значење као „KiB“) или суфикси KB=1000, MB=1000*1000, и тако редом за GB, TB, PB, EB, ZB и YB.
.sp
\fB\-a\fP, \fB\-\-append\fP
.RS 4
Прикачиње излаз у \fIдатотеку\fP или у \fIскрипту\-врсте\fP, задржавајући претходни садржај.
.RE
.sp
\fB\-c\fP, \fB\-\-command\fP \fIнаредба\fP
.RS 4
Покреће \fIнаредбу\fP радије него међудејствену шкољку. Ово чини лакше скрипти да ухвати излаз програма који се понаша другачије када његов стандардни излаз није конзола.
.RE
.sp
\fB\-E\fP, \fB\-\-echo\fP \fIкада\fP
.RS 4
Ова опција контролише опцију \fBECHO\fP за крај подређеног псеудотерминала сесије. Подржани режими су \fIalways\fP (увек), \fInever\fP (никад), или \fIauto\fP (самостално).
.sp
Основно је \fIауто\fP – у том случају, \fBЕХО\fP је укључен за подређени псеудотерминала; ако је тренутни стандардни улаз терминал, \fBЕХО\fP је искључен да би се спречио двоструки ехо; ако тренутни стандардни улаз није терминал (на пример спојка: \fBecho date | script\fP), онда држање \fBЕХО\fP\-а укљученим за подређени псеудотерминала омогућава да се стандардни улазни подаци прегледају на екрану док се истовремено снимају у дневник сесије.
.sp
Знајте да режим „never“ утиче на садржај дневника излаза сесије, јер кориснички унос није поновљен на излазу.
.RE
.sp
\fB\-e\fP, \fB\-\-return\fP
.RS 4
Враћа излазно стање подређеног процеса. Користи исти формат као „bash“ окончање при завршетку сигнала (тј. излазно стање је 128 + број сигнала). Излазно стање подређеног процеса се такође увек чува и у датотеци скрипте врсте.
.RE
.sp
\fB\-f\fP, \fB\-\-flush\fP
.RS 4
Испира излаз након сваког писања. Ово је лепо за телекооперацију: једна особа ради \fBmkfifo\fP \fIfoo\fP; \fBscript \-f\fP \fIfoo\fP, а друга може да надгледа у реалном времену шта се ради помоћу \fBcat\fP \fIfoo\fP. Знајте да испирање има утицај на перформансе; могуће је користити \fBSIGUSR1\fP за испирање дневника на захтев.
.RE
.sp
\fB\-\-force\fP
.RS 4
Омогућава да основна датотека излаза \fItypescript\fP буде чврста или симболичка веза. Наредба ће пратити симболичку везу.
.RE
.sp
\fB\-B\fP, \fB\-\-log\-io\fP \fIдатотека\fP
.RS 4
Бележи улаз и излаз у исту \fIдатотеку\fP. Знајте, да ова опција има смисла само ако је и \fB\-\-log\-timing\fP такође наведена, у супротном немогуће је раздвојити токове излаза и улаза из \fIдатотеке\fP дневника.
.RE
.sp
\fB\-I\fP, \fB\-\-log\-in\fP \fIдатотека\fP
.RS 4
Бележи улаз у \fIдатотеку\fP. Излаз дневника је искључен ако је само \fB\-\-log\-in\fP наведено.
.sp
Користите пажљиво ову функционалност дневничења јер бележи све улазе, укључујући унос када терминал искључи опцију ехоа (на пример, уносе лозинке).
.RE
.sp
\fB\-O\fP, \fB\-\-log\-out\fP \fIдатотека\fP
.RS 4
Бележи излаз у \fIдатотеку\fP. Основно је да бележи излаз у датотеку под називом \fItypescript\fP ако опција \fB\-\-log\-out\fP или \fB\-\-log\-in\fP није дата. Излаз дневника је искључен ако је наведено само \fB\-\-log\-in\fP.
.RE
.sp
\fB\-T\fP, \fB\-\-log\-timing\fP \fIдатотека\fP
.RS 4
Бележи информације временисања у \fIдатотеку\fP. Сада су подржана два формата датотеке временисања. Класични формат се користи када је укључен само један ток бележења (улаз или излаз). Формат више токова се користи при \fB\-\-log\-io\fP или када се \fB\-\-log\-in\fP и \fB\-\-log\-out\fP користе заједно. Видите такође \fB\-\-logging\-format\fP.
.RE
.sp
\fB\-m\fP, \fB\-\-logging\-format\fP \fIформат\fP
.RS 4
Приморава коришћење \fIнапредног\fP или \fIкласичног\fP формата временисања дневника. Основно је класични формат за бележење само излаза а напредни формат када је захтеван улаз као и излаз.
.sp
\fBКласичан формат\fP
.RS 4
Дневник временисања садржи два поља, раздвојена размаком. Прво поље означава колико је времена протекло од претходног излаза. Друго поље означава колико знакова има у излазу овог пута.
.RE
.sp
\fBНапредни (више\-токова) формат\fP
.RS 4
Прво поље је одредник врсте уноса (I – улаз, O – излаз, H – заглавље, S – сигнал). Друго поље показује колико је времена протекло од претходног уноса, а остатак уноса су врсти специфични подаци.
.RE
.RE
.sp
\fB\-o\fP, \fB\-\-output\-limit\fP \fIвеличина\fP
.RS 4
Ограничава величину „typescript“ и датотеке временисања на \fIвеличину\fP и зауставља подређени процес након што се ова величина премаши. Израчуната величина датотеке не укључује почетне и завршене поруке које наредба \fBscript\fP додаје испред и иза излаза подређеног процеса. Због међумеморисања, резултујућа излазна датотека може бити већа од наведене вредности.
.RE
.sp
\fB\-q\fP, \fB\-\-quiet\fP
.RS 4
Бива тих (не пише поруке почетка и урађености на стандардни излаз).
.RE
.sp
\fB\-t\fP[\fIfile\fP], \fB\-\-timing\fP[\fB=\fP\fIfile\fP]
.RS 4
Исписује податке временисања на стандардну грешку, или у \fIдатотеку\fP када је дата. Ова опција је застарела у корист \fB\-\-log\-timing\fP где аргумент \fIдатотека\fP није изборни.
.RE
.sp
\fB\-h\fP, \fB\-\-help\fP
.RS 4
Приказује текст помоћи и излази.
.RE
.sp
\fB\-V\fP, \fB\-\-version\fP
.RS 4
Display version and exit.
.RE
.SH "СИГНАЛИ"
.sp
Након примања \fBSIGUSR1\fP, \fBscript\fP одмах пресипа излазне датотеке.
.SH "ОКРУЖЕЊЕ"
.sp
Следећу променљиву окружења користи \fBscript\fP:
.sp
\fBШКОЉКА\fP
.RS 4
Ако постоји променљива \fBШКОЉКА\fP, шкољка клонирана \fBskript\fP\-ом биће та шкољка. Ако \fBШКОЉКА\fP није постављена, подразумева се Борнова шкољка. (Већина шкољки самостално поставља ову променљиву).
.RE
.SH "БЕЛЕШКЕ"
.sp
Скрипта завршава када клонирана шкољка постоји (\fIктрл\-D\fP за Борнову шкољку (\fBsh\fP(1p)), и \fIизађи\fP, \fIодјави\-се\fP или \fIктрл\-d\fP (ако \fIignoreeof\fP није постављено) за C\-шкољку, \fBcsh\fP(1)).
.sp
Одређене међудејствене наредбе, као што је \fBvi\fP(1), праве ђубре у датотеци скрипте врсте. \fBscript\fP ради најбоље са наредбама које не манипулишу екраном, резултати су замишљени да опонашају терминал чврстог умношка.
.sp
Не препоручује се покретање \fBscript\fP у немеђудејственим шкољкама. Унутрашња шкољка \fBscript\fP\-a је увек међудејствена и то може довести до неочекиваних резултата. Ако користите \fBscript\fP у датотеци за покретање шкољке, морате избегавати улазак у бесконачну петљу. Можете користити на пример датотеку \fB.profile\fP, коју читају само шкољке за пријаву:
.sp
.if n .RS 4
.nf
.fam C
if test \-t 0 ; then
    script
    exit
fi
.fam
.fi
.if n .RE
.sp
Треба такође да избегавате коришћење \fBscript\fP у спојкама наредбе, јер \fBscript\fP може да прочита више уноса него што бисте очекивали.
.SH "ИСТОРИЈАТ"
.sp
Наредба \fBscript\fP се појавила у 3.0BSD\-у.
.SH "ГРЕШКЕ"
.sp
\fBscript\fP ставља \fIсве\fP у датотеку дневника, укључујући уводе редова и повратница. Ово није оно што лаковерни корисник очекује.
.sp
\fBscript\fP је првенствено осмишљена за међудејствене сесије терминала. Када стандардни улаз није терминал (на пример: \fBecho foo | script\fP), тада сесија може да прекине, јер међудејствена шкољка унутар сесије скрипте пропушта крај датотеке а \fBscript\fP нема појма када да затвори сесију. Погледајте одељак \fBНАПОМЕНЕ\fP за више информација.
.SH "ПОГЛЕДАЈТЕ ТАКОЂЕ"
.sp
\fBcsh\fP(1) (за механизам \fIисторијата\fP), \fBscriptreplay\fP(1), \fBscriptlive\fP(1)
.SH "ПРИЈАВЉИВАЊЕ ГРЕШАКА"
.sp
For bug reports, use the \c
.URL "https://github.com/util\-linux/util\-linux/issues" "issue tracker" "."
.SH "ДОСТУПНОСТ"
.sp
Наредба \fBscript\fP је део пакета „util\-linux“ који се може преузети са \c
.URL "https://www.kernel.org/pub/linux/utils/util\-linux/" "Архиве Линукс кернела" "."